Mezhebski imami su se, osim neizmjernim znanjem i pobožnošću, isticali i izuzetnim edebom. Uvijek su žudili za znanjem, pa nisu propuštali priliku saznati nešto novo, pa makar i od berberina. Imam Ebu Hanife nam pripovijeda kako ga je jedan berberin poučio nekim od propisa hadža.

- Pogriješio sam u pet stvari prilikom obavljanja hadža, pa me je ispravio i podučio jedan berber u Mekki. Htio sam obrijati glavu kako bih mogao skinuti ihrame, pa sam došao berberu.

- Pošto ćeš mi obrijati glavu?-upitao sam.

- Allah te uputio! Kad je ibadet u pitanju onda nema uslovljavanja. Sjedi i daj koliko imaš.

Postidio sam se i sjeo, ali se nisam okrenuo prema kibli, pa mi berber pokaza da se tamo okrenem. Okrenuo sam se i još više se postidio. Međutim, okrenuo sam mu lijevu stranu glave.

- Okreni desnu stranu!-reče mi berber.

Šutio sam i divio se njegovoj vještini šišanja.

- Zašto šutiš? Zašto ne učiš tekbire?! Izgovaraj: “Allahu ekber”!

Počeo sam učiti tekbire i nastavio ih izgovarati sve dok nisam krenuo. Kad sam krenuo upitao me je:

- Kuda ideš?

- Idem kući-odgovorio sam, pa mi je rekao:

- Prvo klanjaj dva rekata pa onda idi kud god hoćeš!

Klanjao sam dva rekata i razmišljao o tome kako je ovaj berberin učen, pa sam ga upitao:

- Od koga si tako dobro naučio o propisoma hadža, pa si i od mene tražio da ih obavim kako treba?-upitah ga.

- Vidio sam ‘Ata’ bin Ebu Rebaha kako ih obavlja, pa sam od njega naučio i druge na to upućujem.