Ejub alejhi-s-selam. je jedan je od potomaka Ibrahima alejhi-s-selam. Njega je Allah dž.š., poslao narodu u području Šama (današnje Sirije). Iz potomstva Jusufova alejhi-s-selam., sina Jakubova alejhi-s-selam, Ejub je oženio djevojku po imenu Rahma (neki kažu da je unuka Jusufa  alejhi-s-selam) koja je zajedno sa svojim suprugom robovala Allahu dž.š., zahvaljivala mu se i žudila za Njegovom milošću. Allah dž.š. ih je počastio dunjalučkim blagodatima. Posjedovali su ogromne pašnjake i njive. Imali su svoje u blizini Damaska selo sa hladnim izvorima, zelenim plantažama i plodnim vrtovima. Njihova stada su bila nebrojena, po njihovim torovima su se kretale lahkonoge deve, a po livadama pasli konji i mazge. I više od tog bogatstva Allah dž.š., je Ejuba a.s. obdario sa mnogo sinova i kćeri (neke predaje navode da je imao dvanaestoro djece, sve bliznad; muško i žensko). To silno bogatstvo i djeca nisu zaveli Ejuba a.s., koji je bio omiljen kod njegova naroda i on je pozivao u vjeru Jednog Jedinog Allaha dž.š., ibadetio i robovao samo Njemu. Pozivao je, a i sam praktikovao lijepe međuljudske odnose, podsticao je ljude da čine dobra djela, dijelio je zekat i sadekatu-l-fitr, pomagao sirotinju, a posebno žene koje su ostale bez muževa i pazio je jetime (siročad)...
Allah dž.š., ga je stavio na kušnju i ostao je prvo bez imetka, a potom i bez djece, da bi se na kraju teško razbolio; po mišljenju nekih učenjaka, bolovao je od lepre. Po njegovom tijelu su se pojavili bolni, gnojni prištevi, koji su širili neugodan miris, te su mu otpadali komadi mesa i vidjele su se njegove kosti. Zbog zaudaranja rana rodbina i prijatelji su ga ostavili. Zadah je postajao nesnošlljiv i na kraju je njegova žena napravila kolibu od pruća, daleko od naselja, u koju je smjestila Ejuba a.s. i tu mu hizmetila. U tako teškoj situaciji se upliće i prokleti Iblis koji se zakleo Allahu dž.š., da će zavoditi ljude, ali nije uspio zavesti Ejuba a.s.. On se okrenuo samo svome Gospodaru i molio ga da mu ostavi zdrav jezik i pamet, kako bi mogao veličati i hvaliti svoga Gospodara i tražio je zaštitu od prokletog šejtana Ejub a.s. je nakon teških iskušenja govorio: «Allah je uzeo ono što mi je dao da koristim dugo vremena. Hvala Allahu na onome što mi je dao od blagodati i što mi je uzeo. Njemu pripada hvala i kada daje i kada uzima, onda kada je On zadovoljan i kada je srdit, onda kada daje korist i kada daje štetu. On je Gospodar i on daje vlast kome hoće i uzima je od onoga od koga hoće, On uzvisuje onoga koga hoće i unižava onoga koga hoće.» Iz zahvale Allahu dž.š., pao je na sedždu, a Iblis l.a. je bio iznenađen i razočaran. Iblis l.a. je pokušao zavesti Ejuba a.s. posredstvom njegove žene. Naime, kada se Rahma, žureći vraćala u kolibu s' pijace gdje je morala prodati i svoju drugu pletenicu, koju je odsjekla sa svoje glave, da bi zarađenim novcem od pekareve žene kupila mužu i sebi hljeb, na putu je presreo prokleti Iblis u liku starog čovjeka i rekao joj da se Ejub a.s., prestane uticati Allahu dž.š., jer mu On ne pomaže, nego da učini sedždu Iblisu l.a. i da mu zakolje kurban. Tada će mu on pomoći da izađe iz tog teškog stanja. Kada je Rahma to prenijela Ejubu a.s., on je zavikao: "Jesi li ti izgubila pouzdanje u Allahovu dž.š. milost, pa si se okrenula šejtanu? Bježi mi s' očiju! Kunem ti se Allahom dž.š. ako mi On jednog dana da zdravlje, stotinu puta ću te ošinuti štapom!" U hikaji stoji da se Iblis l.a. nakon mnogobrojnih neuspješnih pokušaja zavođenja Ejuba a.s., konsultuje sa šejtanima, koji mu predlažu da izvrši uticaj na njegovu ženu. On napuni prsa njegove žene očajem i ona dođe kod Ejuba a.s. i reče mu: «Do kada će te Allah mučiti? Gdje su ti imetak, djeca, rodbina i prijatelji? Gdje ti je snaga i ugled?» Reče joj Ejub a.s.: «Šejtan je tobom ovladao. Zar plačeš za ugledom koji je prošao i djecom koje nema?» Reče: «Zašto ne moliš Allaha da od tebe otkloni nevolje, da ti da zrdavlje i oslobodi te tuge?»

Upita je: «Koliko smo uživali?» Reče: «Osamdeset godina.» Upita: «Koliko smo u iskušenju?» Reče: «Sedam godina.» Reče: «Stid me od Allaha tražiti da od mene otkloni nevolje, a nisam u njima koliko sam bio u blagostanju. Tvoj iman slabi. Tvoje srce nije sigurno u Allahov kader. Ako ozdravim udariću te stotinu puta štapom. Od danas neću da jedem, niti pijem iz tvoje ruke, niti ću od tebe tražiti da mi pomogneš! Idi od mene!» Ejubova a.s. žena ode i on ostade strpljiv, podnoseći ono što ne mogu podnijeti osim Allahovi dž.š. poslanici. Potom se Ejub a.s. obraća Allahu dž.š. za pomoć i On mu uslišava dove, o čemu govore  ajeti Sure Sad: "وَاذْكُرْ عَبْدَنَا أَيُّوبَ إِذْ نَادَى رَبَّهُ أَنِّي مَسَّنِيَ الشَّيْطَانُ بِنُصْبٍ وَعَذَابٍ"(41) «I sjeti se roba našeg Ejuba, kada je Gospodaru svome zavapio: «Šejtan me pogodio nedaćama i patnjom.»(41) Allah dž.š. mu naređuje da udari nogom i da će provreti voda: "أُرْكُضْ بِرِجْلِكَ هَذَا مُغْتَسَلٌ بَارِدٌ وَشَرَابٌ"(42) «Udari nogom od Zemlju, evo hladne vode za kupanje i piće.»(42) Allah dž.š. mu je nakon toga ponovo podario porod i imetak: "وَوَهَبْنَا لَهُ أَهْلَهُ وَمِثْلَهُم مَّعَهُمْ رَحْمَةً مِّنَّا وَذِكْرَى لِأُوْلِي الْأَلْبَابِ"(43) «Mi smo mu iz milosti Naše čeljad njegovu darivali i još toliko uz njih, da bude pouka za one koji pameti imaju»(43) I Allah dž.š. naređuje Ejubu a.s. da snopom slamčica udari suprugu, kako bi ispunio obećanje: "وَخُذْ بِيَدِكَ ضِغْثاً فَاضْرِب بِّهِ وَلَا تَحْنَثْ إِنَّا وَجَدْنَاهُ صَابِراً نِعْمَ الْعَبْدُ إِنَّهُ أَوَّابٌ"(44) (سورة ص: 41-44) «I uzmi rukom svojom snop (slamčica) i njime udari (ženu svoju), samo zakletvu ne prekrši. Mi smo znali da je on izdržljiv, divan je rob on bio i mnogo se kajao.»(44) (Suretu Sad: 41- 44) A u 83. i 84. ajetu Sure Al-Enbija stoji: "وَأَيُّوبَ إِذْ نَادَى رَبَّهُ أَنِّي مَسَّنِيَ الضُّرُّ وَأَنتَ أَرْحَمُ الرَّاحِمِينَ"(83) "فَاسْتَجَبْنَا لَهُ فَكَشَفْنَا مَا بِهِ مِن ضُرٍّ وَآتَيْنَاهُ أَهْلَهُ وَمِثْلَهُم مَّعَهُمْ رَحْمَةً مِنْ عِندِنَا وَذِكْرَى لِلْعَابِدِينَ"(84) (سورة الأنبياء: 83-84) "Spomeni Ejuba; On je molio Gospodara svoga: «Zapao sam u nevolju, a ti si Najmilostiviji!»(83) «Mi smo primili dovu njegovu i otklonili od njega nevolju u koju je zapao i dali smo mu porod i prijatelje u dvostrukoj mjeri, kao milost od Nas i pouku pobožnim." (Suretu Al-Enbija: 83 - 84)
Nakon dugog perioda kušnje Allah dž.š. se smilovao svome poslaniku, Ejubu a.s.. Uslišao je dovu Onaj koji je najmilostiviji i naredio da udari nogom o zemlju, te je provrelo vrelo, kojim se okupao i napio, nakon čega je uz Allahovu dž.š. pomoć nestalo vanjske i unutrašnje bolesti i temperature. Ejub a.s., se zakleo da će udariti 100 štapova ženi nakon što je učinila grijeh, pa pošto mu je Allah dž.š. dao lijek da ozdravi i nakon pokazane iskrenosti njegove žene prema njemu, naredio mu je da s' njom lijepo postupa i da na njenu dobrotu uzvrati tako što će uzeti snop u kome je uvezano 100 slamčica i udari je jedamput. Na taj način je ispunio svoj zavjet. U nekim predajama stoji da je Allah, subhanehu ve te'ala, Ejubovoj, alejhi-s-selam, supruzi vratio mladost i ljepotu kao nagradu za njeno strpljenje i njegu, koju je pružala Ejubu, alejhi-s-selam.