Vrijedan osvrt na našu stvarnost kada insana dok je živ malo ko haje,al čim preseli onda brinu i sve za njega čini se bolje nego dok je živ bio.

Ne žale se pare za sale (salavate),sedmice i četeresnice, Jasine,hatme i hajrate,al dok je čovjek živ bio potreban bio mnogim stvarima nije imo ko ni vode donijet a kamoli šta drugo.

To je nažalost uveliko stanje gdje se brinemo za prohujale dane i u njima naši dragi kojih više nema.

Pa se mnogi u tome zaborave na sebe i ne misle dok za merhume brine. Zato Bošnjo pokloni bar malo pažnje ocu, majci, bratu, sestri dok je živ, a ne samo kad umre i nema ga više. Izvanredan tekst koji je nažalost istinit.

Tek onda kad umreš o tebi se brinu

Tad će te “poslati” u Meku i Medinu

Tek onog momenta kad ti dođe edžel

Poslaće te na hadždž do duše kao bedel.

Tek onda kad umreš brinu šta ti fali

Tad ti niko čak ni para ne žali

Tek onda kad umreš pitaju šta treba      

Kakvog li si stanja kako ti je akreba

Takvo ti je stanje kod nas muslimana

Sve će ti pomoći posle ispisanih dana

Tek kada umreš postaneš im mio

Tek tada se brinu dal si muftač bio                                                         

Tek kada umreš svi te mnogo haju

Ali dok si živ puno ne tragaju

Brinu se o tebi kad odeš na Ahiret

Ali dok si živ sabur i gairet

Za tebe se brinu tek kada preseliš

Imaš onda brate na svijet šta želiš.

Autor: Edis Pačariz

 foto ilustracija

vakat.me