K u t a k  z a  d j e c u

Dva siromaha hodahu po Carigradu. Jedan vikaše:

-Pomozi, Bože !

-Pomozi, care ! vikao je drugi.

Caru, slušajući ovoga drugog siromaha, dosadi, te naumi ga obogatiti. Zato ga pozva k sebi, pa mu dade hljeb u kome su bili sami dukati, te reče:

-          Ne viči više po čaršiji, idi kući i budi sretan !

Siromah, ne znajući šta je u hljebu, krenu kući. Na putu sretne onog drugog siramaha i pripovijedi mu sve što se s njim zbilo, te još ponudi ovoga drugog da mu proda hljeb, pošto je bio težak, a njemu se činilo da nije dovoljno pečen.

Siromah, koji je vazda vikao:”Pomozi Bože!” prihvati ponudu i dade mu za hljeb nekoliko dinara što je imao kod sebe. Kad dođe kući, zareže hljeb i, na veliko čudo spazi gomilu dukata, te od tog dana prestade prositi.

Siromah koji je vikao:”Pomozi care!”prinuđen bi i dalje prositi. Kad to car spazi, dozva ga k sebi i cijelu stvar ispita. Kad je sve saznao, reče:”

-Ne koristi ti vikati: ‘Pomozi care’, Bog sreću dijeli!”

Izvor:Priče sa istoka