Narodna priča-kaže: Našao neko orlovo jaje i stavio ga pod kokoš. Orlić se izlegao kad i pilići i odrastao sa njima.    

Čitavog života orao je radio isto što i kokoši u dvorištu, misleći da je jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižući se koji pedalj iznad tla. Prošle su godine i orao je ostario. Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu pticu moćnih raširenih krila, kako lebdi na vjetru. Stari orao zapanjeno je gledao uvis. "Šta je to?!?" pitao je." To je orao, kralj ptica", rekla mu je jedna kokoš. On pripada nebu, dok mi, kokoši, pripadamo zemlji." I tako je orao umro među kokošima, ne znajući ko je.