Svojom blagošću, strpljivošću, održavanjem rodbinskih veza i dijeljenjem imetka na Allahovom putu h. Osman stekao je Allahovo zadovoljstvo i spada u skupinu ashaba kojima je još za Poslanikova života  njihova obećan džennet. Među prvima je primio islam i bio je među najobrazovanijim ashabima, poznat i kao pisar Objave.
Osmanov amidža Hakem ibn Ebi-l-As svezao ga je nakon što je saznao da je Osman, r.a., primio islam rekavši: „Neću te odvezati dok se ne vratiš u vjeru pradjedova. Zar da izdaješ svoj rod zbog neke nove vjere?“ Na to mu je Osman, r.a., uzvratio: „Ja nikada neću ostaviti islam pa i kada bi me ubili!“ Nakon izvjesnog vremena, mučenja i prisiljavanja, Osman, r.a., nije popustio, pa su ga oslobodili i pustili.
Riječ je o jako bogatom ashabu koji je naslijedio veliki imetak od oca Affana ali kao dobar ekonomista i trgovac znao je taj imetak proširiti. Kada govorimo o njegovom odnosu prema imetku najbolje ga oslikava kur'anski ajet u kome Allah dž.š. kaže: „Ko će Allahu drage volje zajam dati da bi mu ga On mnogostruko vratio, a uz to i nagradu plemenitu dobio”, što će značiti da nije žalio imetak na putu islama i dobrobiti zajednice.
Stoga će ashab Ebu Hurejre za njega reći da je kupio džennet dva puta. Prvi put kada je kupio bunar pitke vode u Medini. Muslimani su određeno vrijeme kupovali vodu ovog bunara i to koliko su sebi mogli priuštiti. Potom su se požalili Poslaniku kako više ne mogu izmoći. Hazreti Osman je čuo za ovaj slučaj, iako mu je većina imetka ostala u Mekki, odlučio je da svoju ušteđevinu uloži u kupovinu bunara te na taj način obraduje Poslanika i sve druge muslimane.
I drugi slučaj desio se prilikom opremanja vojske za bitku na Tebuku kada h. Osman r.a. sam opremio pola vojske dajući 300 deva sa opremom i 1000 dirhema u novcu. Zbog ova dva slučaja Ebu Hurejre kaže da je hazreti Osman kupio dva puta Džennet.

Bez obzira na veliko bogastvo, nije se odavao dunjaluku i bio je jako skroman. Navodi se da je popodnevni odmor provodio u džamiji spavajući na hasuri, radio je to kao halifa bez ikakve straže. Znao je ugostiti delegacije sa najboljom i najukusnijom hranom, da bi on kasnije jeo sirće i maslinovo ulje.

Iako je imao veliki imetak, nije se smatrao vrijednijim od drugih, niti nametao svoje mišljenje, već naprotiv doprinosio je zajednici koliko je mogao. On je prvi koji je počeo mirisati džamiju. Osman r.a. kao obrazovan čovjek uvidio je potrebu umnožavanja mushafa (Kur’ana), što su podržali i ostali ashabi koji su bili bliski Allahovom Poslaniku. A on sam vrlo često se družio sa Kur’anom i volio je učiti Kur’an. Na samrti Poslanik a.s. mu je rekao da će umrijeti šehidskom smrću. To se i desilo kada su pobunjenici ušli u njegovu sobu ubili su ga dok je učio Kur’an.