U posjetu svom djedu Osmanu i neni Veziri, za vikend su stigli dvoje vrcljivih unučadi, pričljivo, slobodna unuka Lejla,i još luckastije naravi, malo stariji unuk Adem. Ostajući sami sa njima,u djedovoj skromnoj sobi,započinje da se razvija dijalog,na koji djed Osman,i nena Vezira nisu obikli, i tu nastaju velike zavrzlame oko njihovog sporazumijevanja.Odisao je njihov skučeni,dnevni borak,u kojem su se posebno isticali jajoliko,okrugli,drveni stol,stara sećija,komadi spužve po njoj,i dugačka,šarena ponjava ,preko te sećije.A u jednom ćošku čamio se prijašnji šporet zvani fijaker,a malo niže nadoveza drvena sinija,nad čijim se nogarima klatila oklagija.Sve je odisalo skromnom okruženju nekadašnjih kuća,u kojima moderno doba nije zagazilo ni malo,svojom oholom modernošću.

UNUKA-Neno,mi došli kod tebe za vikend.-prva se oglasi presrećna unuka Lejla,živahna i nasmijana.A nad njenom okruglastom glavom,crna i gusta kosa,poskakivala je lagano u vis,pri svakom Lejlinom pokretu.

NENA-Neka,neka mila,nekste vi nama došli.Al odma mi kašte,šta će nena da vam napravi za jelo? Pa da moja unučad od nene, odu posve sitih stomaka.-šarena mahrama skrivala je staro lice nene Vezire,i sijedu kosu,gotovo u cjelini,samo se vidlo par sijedih čuperaka,što su izvirivali na neninom izboranom čelu.

UNUK-Picu neno...picu..,i to onu sa jajima,to ja naj više volim!-uskliknu na glas stariji unuk Adem.

NENA-A......sramote,šta to ti neni reče,jadan nebio.-nena ga na glas u čudu dočeka,ne znajući uopšte o čemu se radi.

UNUK-Nisam neno ništa reko,bezobrazno,samo da nam napraviš picu,koju ja naj više volim jesti!-poče unuk neni da objašnjava,nebil ga starica bolje razumjela.

NENA-Vidi...sramote..on opet meni bezobrazno priča,čuješ li ti,bolan Osmane,šta mi unuk reče.-a djed na to samo dodade,pokušavajući unukovu priču ženi opravdati.

DJED-Možda je to obična pita,samo ti to nisi dobro čula moja ženo,pa ti se učini da bezobrazno zvuči.

UNUK-Ma djede dragi,haman si i ti gluh,nisam reko pita,nego pica djede,pica..!-nastavlja unuk glasno, djedu i neni da razjasni o čemu se radi.

DJED-Allah,Allah,šta to bezobrazno ponavlja  unuk,nena jest malo pogluha,ali i ja ču, posve bezobrazne riječi od tebe.

UNUKA-Neno,sad ću ja tebi da objasnim,to je obična palačinka,namaže se kečapom,a po tome se nabaca parizera,masnog sira, i sve se to zalije jajima,to se zapeče, i eto ti neno pice.Jel ti sad jasno neno?-unuka joj sve objasni.

NENA-Nadam se da mi je jasno lutko moja,al i dalje ne znam,što je tako bezobrazno zovu.

 

DJED-Mora da su ti,koji dadoše tako ime mucali,pa umjesto slova t,ubaciše slovo c,i eto neno u mjesto pita,osta sramni naziv.

NENA-Jah vala,more bit da je tako bilo.-čim to djed reče, nena ode za poslom oko peći.Pa nasta mala tišina,u među vremenu unuk rasklapa svoj laptop baš ispred djeda Osmana na stol,a kad ga rasklopi i upali, počinje da tipka po njegovim dirkama.A djed vučen radoznalošću upita svog unuka.

DJED-Kaka ti je to sprava,moj Ademe?Ti nju rasklopi na pola,i poče da tipkaš po njoj,isto kad ja raspolovim bundevu,i prstima vadim iz nje sjemenke.

UNUK-Ih..djede,nije ovo ni nalik na bundu,jer ti u bundi imaš samo sjemenke,a u ovom laptopu djede,ima svega i svačega.-odmahujući i sa svojom rukom u vis,unuk pokušava djedu posebno naglasiti o čemu se radi.

DJED-Jer to ti reče lopta?Kaka je to lopta a tako pljosnata?Možda je treba napuhat,da počne ličiti na pravu loptu.-nastavlja i djed neupćeno da trabunja.

UNUK-Nije ovo djede lopta,ovo je bolan laptop,to je aparat kroz koji ulaziš u fejsbuk.

DJED-Da si reko Fejzin bunker,ja bi i pomislio da se tu more i uć,al u to pljosnato preklapalo, nebi mogo uć, ni obični mrav,a kamoli ti,moj junače.-Osman i dalje ostaje tvrdokornog svatanja na modernu tehnologiju.

UNUKA-Nemoj mu brate puno ni pričat,nego otvori mu jednu stranicu,i nek se on uvjeri,kako u tom priklapalu, stvarno ima svega.-unuk uistinu otipka nekoliko dugmadi,a na podignutoj stranici laptopa,ko na televiziji poče da se pojavljuju raznovrsne slike i poruke kraj njih.

DJED-A....čuda,Bože dragi,dođi ženo mila..,da i ti vidiš i ovo čudo!-žena čim ču odma priđe i upita svog čovjeka.

NENA-Kako je to sada   novo čudo,u naših unuka,a da njihov djed ne zna o čemu se radi.

DJED-Evo vidi,evo čuda ženo mila,u nas televizor nako debeo i guzat,a ovaj u njih, isto ko obična  teka,ili još bolje televizor teka,nejma ni malo guzice na sebi,da prostiš.

UNUK-Ne treba djede čak im ni struja,ovom mom  laptopu,mogu sve to strpat u svoju školsku torbu,i ponijet sebi u školu.-nena kad to ču ,dižući ruke u zrak,kroz čudo zavika .

NENA-Jarabi..,jarabi...,kakva su to čuda stigla našim unucima?Čitav televizor, strpaju seb u torbu,Bože sačuvaj,Bože sačuvaj.

UNUKA-Neno,nemoj se džaba čuditi,to je sad obična stvar, jer stiglo je novo doba,moderno neno,a ne kao prije, što je bilo za vas.

NENA-Uh,uh,ja bi prije rekla malo bezobrazno doba,a ne tako samo novo doba.-nastavlja nena da kuka,pa se opet vrati svom šporetu,đe se dade u spremanju palačinki u novom izdanju.

UNUK-E,sad mi djede reci,šta te zanima,hoćeš li šta kupit,il prodat,il želiš skim da se dopisuješ?Ako šta od toga hoćeš,samo reci,ja uzmem svog miša,i juriš na to.

DJED-Miša veliš,nemoj majketi nikakog miša, da mi u kuću ubaciš.Ja se raspado da ih trujem po štali,i hudžeri,a ti bi men miša unio, pravo u kuću.Ne..ne,miša samo napolje!-uzihtrenim glasom djed ga dočeka.

UNUK-Nije to djede obični miš, iz obale,ovo ti je samo jedan,plastični miš djede,evo vidi.

DJED-Plastični,ne plastični miševe mi nikako u kuću!To je napast bolan,pojede sve živo,a ti bi meni miša u kuću,nikako lopove jedan.-nastavlja neuki djed svoje ne znanje ljutito da iznosi,na što mu se unuk i unuka odvališe u smijeh.Djed po običaju,čim se u strahu uznemiri,zapali duhan u svojoj mušti-kli ,pa poče polahko zapaljeni duhan use da uvlači,a poslije sve to iz sebe da izpuhuje.Malo kasnije.

UNUKA-Evo djede,ova igračka je miš,i nejmaš čega da se plašiš,neće on tebi pojest ama baš ništa,a ni tebe neće ugrist.-pokazujući uspaničenom djedu komadić plastike,sa točkićem na sebi,unuka se trudi djedu objasniti o čemu se ustvari radi.

DJED-Vidi boga...ti,to je miš,pa đe su mu brkovi,đe su mu nožice,đe mu je bona rep,a ni ušiju svojih nejma,ha..ha...haj kakav je to čudan miš.

UNUKA-Nejma on djede ništa od toga,jer mu sve to i ne treba.

DJED-Pa zašto ga onda zovete mišom,i što ga na taj način sramotite,jadna li mu majka njegova.

UNUK-Djede ba,ovo je samo komad plastike,sa kojim se mi igramo,eto vidi,pipni i uvjeri se u to.

DJED-Neka,neka,bio plastika ili ne,miči to što dalje od mene,jer miš je miš,a ja naj više na svijetu mrzim miševe.-kako to odlučno reče,djed se ko malo otkuči u stranu,al nije krajičkom oka prestajao da pilji u pljosnati televizor,i da znatiželjno gleda sve što se na njemu pojavljivalo.A kad spazi slike razg-olićenih cura na njemu,zakuka naglas.

DJED-Uh..uh...otkud tako bezobrazne slike na toj lopati?

Unuk-Nije bolan djede lopata,već samo laptop,laptop,zapamti to djede.-u među vremenu u priču im uskače unuka,trudeći se da ona nerazumnom djedu malo bolje objasni o čemu se radi.

UNUKA-To su slobodne cure djede,i one vako traže sebi momka,da se zabavlja sa njim,a neke se na taj način i udaju.

DJED-Jarabi,jarabi,bezobraznog doba,počele i cure da se prodaju, ko roba na pijaci.Jedina što im je mahana,što na pijaci svu robu moreš, malo pipnut,a njih vala sa te teleteke, nemereš ni omirisat, a kamoli pipnut.-skužila je nena o čemu se radi,pa prileti do njih i povika na djeda Osmu.

NENA-Da ti je bilo Osmane, da ih makar pipneš,e, neka je vala tako,baš zbog vas staraca,naparte samo oči i ništa više.

UNUKA-Nije ovo neno za stare ljude,ovo je za momke koji nemogu nać curu ,u svom okruženju,zato je i izmišljena ova stranica,za spajanje osamljenih srca cura,i momaka.

NENA-Vidi čuda,zar stvarno ima tako smotanih momaka,i cura,da seb nemogu nać očima,nego moraju vako, naćoravo.

UNUK-One neno lajkuju.-nena kad to ču na trenutak ućuta,zbunjena potpuno na načulu riječ.Al samo na kratko,i ko iz topa osu svoje mišljenje na to.

NENA-Šta ja to ču, od tebe,ispade da te cure prvo laju ko kuje,i onda se slikaju na to,da bi se poslije sve to zvalo lajkanje,i da se one sa tim prodaju.-unuka i svi oko nje na trenutak su ućutali,ali bi se ubrzo svi u glas i nasmijali tome.

UNUKA-Nije bona neno tako,lajkanje je komentar neno,vidiš kako izgleda i onda pišeš, dali ti se sviđa sa slike,eto to je neno lajkanje.-nastavlja požrtvovana unuka neni da objašnjava o čemu se radi,u moderno doba,za koje oni ni po koju cijenu nemogu da se naviknu.Zato se djed nadoveza i na sve to samo reče.

DJED-Vezira,ostavi ti to lajanje za djecu,a iđi pravo do tvoje kuhinje,pa vidi, jel ti gotova ta sramotna pita,ako jest, da se ja i ti najedemo te sramotne pice,možda će nam tada sve biti jasno,o ovom bezobraznom dobu.

Piše:Salih Adžikić

dzematrahic.ba